Februar 5, 2018 – Fiskultura

Good Contents Are Everywhere, But Here, We Deliver The Best of The Best.Please Hold on!
Data is Loading...
POSTS
18
Februar 2018
19. februar 2018.
17
Februar 2018
18. februar 2018.
16
Februar 2018
17. februar 2018.
15
Februar 2018
16. februar 2018.
15
Februar 2018
Mitovi u fitnesu
14
Februar 2018
15. februar 2018.
13
Februar 2018
14. februar 2018.
12
Februar 2018
13. februar 2018.
11
Februar 2018
12. februar 2018.
10
Februar 2018
11. februar 2018.
9
Februar 2018
10. februar 2018.
PORTFOLIO
SEARCH
SHOP
Your address will show here +12 34 56 78
Sezona2
Da li trenirate uz muziku?

Pokušajte, jer muzika i vežbanje imaju mnogo više veze, nego što izgleda. Sigurno vam je jasno da je u vežbanju, kao i u muzici, važan ritam… i sigurno ste već otkrili kako vas pesme s energičnim ritmom, pokreću na energičnije vežbanje… odnosno da vam mirinije stvari pomažu da se opustite i istegnete.

Međutim, ima i ona izreka: “Telo je instrument. Što je u boljem stanju, bolja će biti i muzika.” A muzika je sve ono što radimo, mislimo i govorimo u toku dana.

Ako telo zamislimo kao instrument, jasno je da je u pitanju jedan veoma složen instrument. Na njemu je moguće svirati milijarde tonova i što je instrument bolje naštimovan, svirka je kvalitetnija. Kada se instrument dugo ne koristi, on se raštimuje… Zato su treninzi nešto kao štimovanje našeg tela!

Što više radimo, što pravilnije vežbamo, što se više trudimo… što više koristimo svoje telo, to je ono u boljem stanju. Telo se čuva kada se koristi i propada kada stoji, odnosno kada leškari na sofi, uvijeno u ćebe.

Zato pustite muziku i “odsvirajte” svoj trening! I ne zaboravite: bez obzira na to kakav ste trening imali, to je i dalje bolje od sedenja u fotelji!

U izveštaju nam napišite uz koju muziku najviše volite da vežbate. Želimo da je isprobamo i mi!

TRENING
Ove nedelje se vraćamo staroj poznatoj konstrukciji, ali sa više vežbi 🙂
Radimo 8 vežbi za redom po 20 sekundi/10 sekundi pauza, a nakon toga imamo pauzu od 60 sekundi. I tako 4 (slovima: četiri) kruga 🙂



PREPORUČUJEMO VAM DA VEŽBATE UZ NAŠ LIVE TRENING
Vežbajte sa nama, a OVDE se nalazi prava muzika za vežbanje!



JELOVNIK za danas 🙂 Prijatno!
0

Hrana
90% američkih domaćinstava koristi mikrotalasnu! U Srbiji taj procenat nije toliki, ali je sve veći broj onih koji, iz žurbe ili zbog jednostavnosti, hranu pripremaju u ovoj rerni. Da li je to zdravo?


Većina potrošača ne razmišlja mnogo pre nego što se odluči da nabavi mikrotalasnu pećnicu. Svako ko želi kupiti ovu pećnicu za svoje domaćinstvo, restoran ili kuhinju u preduzeću, treba bliže da se upozna sa pozitivnim i negativnim stranama njenog korišćenja. Tek posle toga treba da odluči da li će je kupiti ili ne.

   – Da li se mikrotalasna zračenja (vrlo opasna za ljude) zadržavaju u pećnicama ili prodiru i van nje?
   – Da li postoji opasnost za one koji se nalaze u njenoj blizini kada rade?
   – Da li energija mikrotalasa može da razgradi vredne sastojke hrane?
   – Da li bakterije u jelu bivaju ubijene, kao prilikom uobičajenih načina kuvanja i pečenja?

Ovo su samo neka od pitanja na koje treba da znate odgovor, ukoliko planirate kupovinu mikrotalasne pećnice.


U običnim rernama zagrevanje ide od spolja prema unutra. Prvo se zagreju molekuli vazduha koji deluju na molekule na površini hrane, a oni na molekule u dubljim slojevima jela, dok posle određenog vremena i najdublji slojevi ne budu dovoljno zagrejani.

Mikrotalasi utiču direktno na samu hranu koja se pritom zagreva, dok sama pećnica ostaje hladna. Za razliku od klasičnih, mikrotalasne pećnice zagrevaju i spoljašnje i dublje slojeve hrane istovremeno, iako ne jednako.
Mikrotalasi deluju istovremeno na mnoge molekule u raznim slojevima hrane. Oni izazivaju pokretanje, odnosno rotiranje molekula, kao što su voda, belančevine, masti. Posebno snažno utiču na molekule vode, koji počinju da se kreću i sudaraju. Pritom se stvara toplota, koja zagreva druge molekule kao što su belančevine, masti i ugljeni hidrati.

Pošto se deo toplote zagrejane hrane odaje u okolnu hladniju sredinu (jer sama pećnica nije zagrejana), spoljni slojevi jela se brže hlade od dubljih. Na taj način se dobija utisak da mikrotalasi više zagrevaju dublje od onih koji su bliže površini jela.


Jedno od važnih pitanja svakako jeste i da li mikrotalasi više razaraju mnoga jedinjenja u hrani (koja su neophodna našem organizmu) od uobičajenih načina zagrevanja hrane. Iako su promene u hrani zagrejanoj pomoću mikrotalasa slične onim koje se dešavaju pri klasičnom načinu pripreme jela, i te male razlike mogu biti veoma značajne.

Jela od povrća pripremljena u mikrotalasnoj pećnici gube veliki procenat antioksidativnih materija. Za sada je dokazano da mikrotalasi unistavaju spoljašnju ćelijsku membranu biljaka, pa se oslobađa veća količina vode nego pri drugim postupcima pripreme hrane.


Takođe, mikrotalasi izazivaju, ne samo duže zadržavanje toplote u zagrejanoj hrani, već i stvaranje novih jedinjenja. Stručnjaci Saveznog nemačkog Zavoda za zdravlje smatraju da mikrotalasi izazivaju stvaranje tih novih, neprirodnih jedinjenja, ne samo u mleku, već i u mnogim drugim namirnicama, kao, npr., u kafi, salami i tečnim začinima. Sigurno je da je sve što se ne nalazi u prirodnoj hrani, strano našem organizmu. Pitanje je kako će on reagovati na nova jedinjenja, kada hranom stignu u njega.

Treba imati u vidu da najverovatnije neće doći do simptoma neposrednog trovanja ili nekog akutnog oboljenja. Mnogo je verovatnije da može doći do postepenog, kumulirajućeg štetnog dejstva na pojedine organe, sisteme ili čitav organizam.
0