Dugo sam razmišljala kako započeti ovu moju priču… Moju priču vama. Priču o nadi, veri, sudbini – priču o Fiskulturi!

Oduvek sam volela da piskaram. Da se nekome obraćam. Moj problem jedino jeste što često umem da budem preopširna 😀 Želim sve da napišem, kako bi me onaj ko čita – razumeo u potpunosti. I ja sad imam potrebu da vam pišem otkud ja u fitnesu, šta sam sve prošla i slično… Ali neću. Vi ćete mi dati znak ako vas to bude zanimalo. 🙂

Igrom slučaja, završila sam menadžment. Posedujem licencu za personalnog i grupnog trenera u fitnesu. I moja životna želja jeste da pomažem drugima. Uvek sam razmišljala, kako spojiti lepo i korisno? Kako da budem srećna, ispunjena, kako da imam uticaja na ljude, a kako da mi to bude i zanimanje.

Rad u klasičnoj teretani me nikad nije posebno privlačio. Sve je to već viđeno. Ja sam uživala u grupnim treninzima sa mojim dragim ženama i čekala svoju priliku. A kako je došlo ovo vreme interneta, modernih tehnologija, društvenih mreža, pogodite gde se moja prilika upravo i pojavila? 🙂 Na Fejsbuku! Traži se FITNES MENADŽER! Pa gde ćeš bolje?! Oglas za posao je bio specifičan, zanimljiv, nesvakidašnji. Odlučila sam da se prijavim i da nikome ne kažem. I pozvali su me. Iskreno, imala sam neki osećaj… ja to volim da kažem ”igra mi želudac”… ovaj put, pozitivno 🙂

Plašila sam se. Mislim da se nikad neću rešiti straha od nepoznatog. Ali sam bila svoja. U FISKULTURA fitnes studiju, dočekuju me dva mlađa muškarca. Neko bi pomislio, možda malo nezvaničan razgovor – u bašti restorana, uz kafu. Svašta su me pitali. Marko i Vojkan. A meni bubnji u ušima, srce hoće da iskoči, napolju 30+ stepeni. Opuštena konverzacija, ali… osećam i znam da me testiraju. Što je i normalno, došla sam na razgovor za posao. 🙂

Rečeno mi je da će mi biti javljeno šta su odlučili. Kroz par dana, dobijam telefonski poziv: ”Ćao, Jovana, ti si ta!” Dooobro, polako… Jovana, dobila si posao!!!

Iskreno, ništa meni nije bilo jasno. Zato i razumem sve naše sadašnje ili buduće korisnike programa. Jer je FISKULTURA online fitnes izazov nešto sasvim novo i drugačije na našim prostorima. Jednostavno, ljudi su nepoverljivi. I nažalost, većina još uvek ne barata baš najbolje kompjuterima, telefonima, internetom…  Ali –  FISKULTURU PROSTO MORATE DA ZAVOLITE!

Moj posao je bio zadužen za kampanju, medije, društvene mreže, prodaju… kako, gde, šta, kako. Imali su mnogo strpljenja Mare i Voja za mene, učili smo zajedno, upoznavali smo se, pripremali. Mnogo puta sam pomislila da odustanem, jer ”nije ovo posao za mene”. Ustvari, htela sam da pobegnem od nepoznatog. Kao što vi bežite možda… i ne možete da se odlučite na TAJ KORAK koji vas deli do nečeg savršenog, što će vam možda promeniti život.

Fiskultura ima ceo tim trenera. Videli ste nas na slikama, video snimcima… 🙂 I nije bilo predviđeno da ja vodim i komunikaciju sa učesnicima. Međutim, nekako se tako sve spontano izdešavalo. Eee, dragi moji… tu kreće cela magija. Kao klupko! Koje polako kreće da se odmotava…

Zamislite, vodite nekoga kroz transformaciju 6 nedelja, a niste se u oči pogledali! Vau! Treba steći poverenje, treba sve objasniti, treba postići, treba upoznati… Ja bih prva bila rezervisana, suzdržana. Ali, neke stvari jednostavno krenu same od sebe…


Ta energija, ta snaga, moć… ta vera, želja i optimizam… sve sam ja to osećala dok sam čitala njihove/vaše poruke… to je teško opisati. To se mora doživeti! Kada osetite da vam se neko prepustio. Kada zna da brinete za njega. Kada vam se javi kada ima krizu za hranom. I kada ne može da uradi neku vežbu. Kada ga tešite, jer ima neki problem… ili grižu savest zbog propuštenog treninga, pojedene čokoladice… Kada ga bodrite, jer ZNATE DA MOŽE! Jer, odustajanje nikad nije opcija!!!

Prošli smo zajedno prehlade, operacijice, porodične probleme, PMS, stagnacije, nervozu. Možda se nismo uvek najbolje razumeli… Ali kad krenu prvi rezultati, kada odu prvi kilogrami, prvi centimetri, pa kad dobijem duuugačku poruku, prepunu sreće i ljubavi… pa to vredi svega! Za mene je to kao da neko menja svoj život. Eto, tako, bez preterivanja… Jer nije lako. Ja to znam, jer sam i sama prošla kroz transformaciju. Bez neke specijalne podrške, motivacije, bez dostupnosti interneta i informacija. I znam kako je to dobar osećaj!

Nedelje su mi prebrzo prolazile. Uživala sam dopisivajući se sa svim tim ljudima. Svako poseban na svoj način. Međutim, glavni okidač jeste bila naša žurka povodom prve sezone. Sad treba sve te ljude da pogledam u oči, i da kažem: ”Hej, uspeo/-la si! BRAVO! TI SI NAJBOLJA VERZIJA SEBE!” I kad sam ih ugledala… zagrljaji, poljupci, ćaskanje… kao da se duuuugo, dugo znamo. Mislim da sam se tad potpuno opustila i prepustila Fiskulturi.

Nažalost, posle toga je usledio težak period u mom životu. Nisam se još oporavila. Ali sam znala da je posao moj lek. Posao, trening i porodica. Odatle crpim svu energiju i ljubav. I nastavila sam da radim. I komunikaciju sa učesnicima. Novi ljudi, nove priče, novi počeci, borbe, treninzi… I zajedno sa njima, ja sam okrenula ”NOVI LIST”. Ozbiljne rezultate smo napravili, brzo smo nizali pobede, upoznali se, zavoleli…


U drugoj sezoni prelomni momenat je bio kada mi je, na kraju izazova, učesnica koje je osvojila vikend za dvoje na Zlatiboru, i to glasanjem ostalih učesnika, poklonila njenu nagradu, uz reči da imam mnogo zasluga za njen manji konfekcijski broj! Zamislite kakva je to nagrada meni i kakva želja da pokušam sve ljude oko sebe da pokrenem.Jer sam ponosna na sve vas! Ali onako, iskreno, od srca. Zato što znam da je sve u glavi! I znam da ćete uspeti! Čim ste napravili taj korak i priključili se Fiskulturi – rezultati moraju doći. Ali pravi rezultati, dugoročni. Da zajedno menjamo loše navike zauvek. Da naučimo kako da živimo zdravo, kako da uvek budemo aktivni. Kako da budemo srećni, nasmejani, puni ljubavi. To mora da bude imperativ u životu. To je svima i vama i nama – GLAVNA NAGRADA!!!

Idemo dalje! SAMO JAKO!

Jovana Neđić