Da bismo uspeli da smršamo neophodno je za početak da izbacimo loše navike iz svakodnevne rutine.

Preskakanje obroka, kafa pre doručka, tromost, prejedanje, pržena i pohovana hrana, slatkiši – upravo ove navike u ishrani postepeno uništavaju čitav naš organizam i, osim gojaznosti – ovaj tip navika utiče na naše rapoloženje, stres, nesanicu, koncentraciju i na celokupan fizički izgled.

 

Međutim, ne možemo i ne smemo ni naglo da prestanemo da unosimo hranu. Ukoliko to učinite – telo će biti u šoku. Ne samo što ćete osećati neutoljivu glad, već ćete imati vrtoglavicu, slab pritisak, nesvesticu i mučninu. 

Činjenica jeste da telo burno reaguje kada ne dobija količinu hrane na koju je navikao do tada i potrebno je postepeno izbacivati štetne namirnice i loše navike iz svakodnevne rutine.

 

Preporučuje se da pre početka svake dijete uradite detoks organizma, kako ne bi ste imali gore navedene simptome. Na taj način rešavamo se viška toksina iz organizma i možete da otpočnete zdrav način ishrane.

 

Namirnice sa “negativnim kalorijskim bilansom” ne postoje, ali postoje namirnice koje se upotrebljavaju svakodnevno, a koje u procesu varenja ispoljavaju efekat negativnog bilansa u telu.

Šta je, u stvari, negativan kalorijski bilans? Odgovor je jednostavan: kada namirnica zahteva da telo potroši više kalorija u procesu varenja nego što varenjem dobije iz njih.

To su namirnice sa niskim glikemijskin indeksom, a visokim sadržajem vlakana, koje proizvode osećaj sitosti, tako da je želja za jelom znatno umanjena. Iz ovoga proizilazi zaključak da se jede ređe i zdravije, a da se, istovremeno, gube kilogrami. Povrće, voće i lekovito bilje koje se nalazi na spisku namirnica sa negativnim kalorijskim bilanskom je izuzetno bogato vitaminima i mineralima. Ove namirnice poboljšavaju metabolizam i prozvodnju enzima i time aktiviraju sposobnost tela da troši salo.

 

Ali, da rezimiramo…”čarobne” namirnice ne postoje. Ono što treba da jedete:

Ugljeni hidrati – krompir, integralne paste i integralnog pirinča, kao i integralne žitarice (podrazumeva se – u normalnim količinama). Ukoliko uz ručak kao prilog imate nešto od ovoga izbacićete iz upotrebe beli hleb koji ima visok glikemijski indeks. UH jedite za doručak i ručak, a uveče proteine.

Voće – jabuke, banane, kruške, suve šljive, svo bobičavo voće…sveže! Jabuke i banane su voće koje nam je uvek dostupno, a pored njih ubacite svo sezonsko voće koje nađete. Borovnice, jagode, maline i slično voće je bogato antioksidansima – i veoma su važne u ishrani sportista!

Povrće – sveže povrće je najzdravije. Obavezno ručajte salatu, a za užinu, umesto čipsa gricnite rotkvice ili šargarepu. Deluje suludo, ali ima dvostruke prednosti – pored toga što ne unosite masti i štetne transmasne kiseline iz grickalica, unosićete neophodne vitamine.

Meso – jedite belo meso i ribu, po mogućstvu i biftek. Jednom nedeljno obavezno jedite ribu. Jedan dan može i tunjevina iz konzerve. Jedan ili dva dana nek vam bude posni bez mesa. Ostaju vam 3-4 dana da ručate belo meso i kvalitetno crveno meso. Izbacite džank food, poput pljeskavica sa ulice ili bureka iz pekare.

Ulja – pokušajte da hranu više kuvate, a manje pržite na hidrogenizovanom sunckokretovom ulju. Ukoliko imate mogućnosti koristite maslinovo ulje, a hranu spremajte na pari. Jedite sveže, posebno leti.

Masti – bademi, lešnici, orah, kikiriki…

 

A šećer i alkohol…potrudite se da izbacite. Ili makar da smanjite na minimum.

Srećno!