Koliko puta ste čuli priču kako je neko bio neraspoložen, otišao je na neki trening i – nakon toga mu se raspoloženje drastično popravilo? “Nije mi se danas vežbalo, ali sam se naterala, znajući da ću nakon treninga biti umorna i – srećna!”, verovatno često čujete. Šta tačno trening učini čoveku da se nakon njega oseća srećno? Tajna je u uticaju fizičke aktivnosti na serotonin, poznat kao “hormon sreće” 🙂

 

Što je serotonin?

Serotonin je neurotransmiter, njegova funkcija je prenos poruka kroz živčani sastav što znači da njegov manjak ili višak mogu značajno uticati na prenos živčanih impulsa te, posledično, ponašanje ljudi. Serotonin nalazimo najvećim delom u ćelijama probavnog sastava, a manjim delom u epifizi, središnjem živčanom sastavu. Nalazimo ga i u trombocitima.

Serotonin ima brojne učinke i posredovan je velikim brojem različitih receptora – učestvuje u patogenezi migrene, odgovoran je za termoregulaciju, hranjenje i apetit, spavanje, seksualnu želju, kontrakcije mišića, učenje i pamćenje, cirkulaciju i psihička stanja poput anksioznosti i depresije. Na stimulaciju proizvodnje serotonina u mozgu utiče određena hrana, ali i – vežbanje!

 

Oko 75% serotonina se nalazi u ćelijama creva, gde reguliše probavu. Ostatak serotonina se sintezira u neuronima u mozgu, a taj serotonin utiče na raspoloženje. Visoki nivoi serotonina su povezani sa ushićenjem, a niži sa depresijom. Iako u dobrom raspoloženju učestvuje veći broj neurotransmitera, serotonin je najvažniji među njima, a na njegove nivoe može uticati i niz drugih (spoljnih) faktora poput sunčeve svetlosti, hrane i vežbanja.

 

Vežbanje i seratonin

Vežbanje značajno utiče na rast serotonina u mozgu i za to postoje dva mehanizma.

Prvo, fizička aktivnost povećava brzinu i frekvenciju izlučivanja serotonina u mozgu, što povećava i njegovu proizvodnju. Drugo, redovno vežbanje povećava nivo triptofana u mozgu (aminokiselina koja se koristi za proizvodnju serotonina). Iako tačan biohemijski mehanizam nije jasno razjašnjen, jasno je da vežbanje poboljšava raspoloženje povećanjem nivoa serotonina u mozgu.

Težinski treninzi, pilates, aerobik, joga i istezanje su fantastične vežbe za snagu, fleksibilnost i upravljanje stresom. Međutim, aerobni trening, uključujući hodanje, trčanje, biciklizam i plivanje – najučinkovitiji su u povećanju sinteze serotonina u mozgu. Optimalna količina treninga, potrebnog kako bi se poboljšala sinteza serotonina u mozgu je 3 sata nedeljno ili makar 30 minuta većinu dana u nedelji.

Niski nivoi serotonina su povezane s depresijom, pa povećanje nivoa ovog neurotransmitera pomaže u borbi protiv lošeg raspoloženja, bezvoljnosti i depresije. Prema ispitivanjima, ljudi koji redovno vežbaju imaju manje problema sa depresijom. Takođe, fizička aktivnost smanjuje anksioznost i pozitivno utiče na samopouzdanje i socijalnu interakciju.

 

Dakle, osim što vam popravlja fizičko stanje, pomaže u borbi protiv viška kilograma, fizička aktivnost ima i niz pozitivnih psiholoških učinaka. Redovna fizička aktivnost podstiče proizvodnju i metabolizam neurotransmitera serotonina, „hormona sreće“ koji je odgovoran za niz stanja organizma, među kojima su i sreća, apetit i seksualna želja. Odaberite fizičku aktivnost koju najviše volite i uživajte u sreći koju će vam ona priuštiti! 🙂