Kultura – FISKULTURA

Good Contents Are Everywhere, But Here, We Deliver The Best of The Best.Please Hold on!
Data is Loading...
POSTS
21
April 2018
22. april 2018.
20
April 2018
21. april 2018.
19
April 2018
20. april 2018.
18
April 2018
19. april 2018.
17
April 2018
18. april 2018.
16
April 2018
17. april 2018.
15
April 2018
16. april 2018.
14
April 2018
15. april 2018.
13
April 2018
14. april 2018.
12
April 2018
13. april 2018.
11
April 2018
12. april 2018.
PORTFOLIO
SEARCH
SHOP
Your address will show here +12 34 56 78
Fitnes, Info, Kultura, Lifestyle, Trening, Zdravlje

Većina nas nosi nešto autodestruktivno u sebi. Ili preterano pijemo, ili preterano pušimo, ili preterano jedemo, ili besomučno duvamo, ili nasumično gutamo sedative i antidepresive, ili sve to zajedno ili već u nekoj kombinaciji. Žderemo, ločemo, jedemo cigare, drogiramo se na “nervnoj bazi”, ili izlazimo iz noći u noć po raznoraznim klubovima svesni da time ne da ništa ne rešavamo, već radimo protiv sebe.

Zato što bolest gađa oko tebe ili te je manje ili više bolno pogodila; zato što si tek popravio jedan zub, a počinje da te boli drugi; zato što su dotrajale stare plombe, stari frižider, šporet, auto; zato što nemaš para za sve to, ili za infostan ili da pošalješ decu na zimovanje, ili da odvedeš sebe negde drugde.

Ili zato što si nepažnjom gledao nacionalni dnevnik na TV Pinku ili prelistao “Informer” ili te je ostavio neko koga voliš ili ne možeš da ostaviš nekoga koga ne voliš dovoljno ili više ili si sam ili usamljen ili što te muči neizvesnost budućnosti ili egzistencijalna nesigurnost ili što je januar u martu ili što sve manje ljudi hoće da te sluša, a još manje da te čuje, ili što si u krizi srednjeg doba, ili menopauzi, ili zato što ti je garderoba stara, postala tesna zato što si se ugojio, šta god, uz sve ostalo.

Svako ima neki svoj razlog ili izgovor da pije, puši i/ili se drogira, ili da ujutru cedi poslednje kapi sna i ne ustaje iz kreveta ili sedi ili leži po čitav dan ispred televizora. I nečinjenje je autodestruktivno. I izaziva zavisnost. Kao nikotin, kao alkohol.


Poneko koga je spopalo nešto od navedenog, ili nešto čega nema na ovom spisku, pojedinačno ili kombinovano, manijakalno se zatrpava poslom i obavezama, ide kod psihijatra ili terapeuta pojedinačno ili grupno, kupa se u gongovima, pleše ili glumi amaterski sa elementima psihoterapije. Nije da baš sve to razumem, ali podržavam svako činjenje, nepredavanje, kretanje. Ako se krećeš nekuda i ne vrtiš se ukrug oko čaše, ili čega god.


Čitalac je do sada možda stekao utisak da je autor ovih redova potišten, depresivan, da se oseća beznadežno kao kuglica u fliperu. Ma kakvi. Možda je i bio zbog ovoga ili onoga navedenog ili nenavedenog, pa zna o čemu priča. Ali je onda jednog dana otišao u teretanu i počeo da trči na traci. Prvo pola sata, pa četrdeset i pet minuta, pa jedan sat, sve duže, sve brže. Pa zatim vežbe. Disciplina u teretani prenela se na disciplinu u svakodnevici. Manje pića, manje cigareta, manje hrane, manje isforsiranog sna, više energije na poslu. Fokus na telo rasteretio je fokus na probleme koji su počeli da isparavaju kroz znoj i rešavaju se jedan po jedan. Pa onda za sve to autor ovog teksta, to jest ja, nije imao vremena.


Ali sam onda otkrio FISKULTURU. Kod kuće. I to onlajn: www.fiskultura.net. Kao što rekosmo, i nečinjenje stvari korisnih po zdravlje spada u kategoriju autodestrukcije. Fiskultura je nesumnjivo zdrava. Nije svakako loše ni da uradiš nekoliko čučnjeva, trbušnjaka ili sklekova svako jutro u sopstvenoj režiji. Ali fiskultura onlajn nudi čitav program profesionalno sastavljenih, šarolikih, sveobuhvatnih, ozbiljnih vežbi za šest nedelja. Dobiješ prikladan jelovnik i onlajn instruktora koji te vodi i motiviše. A pritom ne izlaziš iz kuće.

Ideja je zapravo genijalna. I delotvorna. Većini nas ne pada lako da se sami makar tri puta nedeljno nateramo na nekakve dobrovoljne fizičke aktivnosti zarad sopstvenog zdravlja. Mnogi samo zbog toga idu u teretanu. Ovako ti teretana dolazi u kuću. Kuvaš ručak i kontrolišeš decu da rade domaći i istovremeno vežbaš. Ne gubiš vreme na odlaske i dolaske.

A za one koji vole da se takmiče predviđene su i nagrade za najbolji telesni napredak. Psihički napredak mora svako sam za sebe da izmeri. A da je jedno povezano sa drugim, oko toga se valjda ne vredi sporiti. Da li zbog povećane energije, ili zdravijeg sna, ili zbog bolje linije, manje kilograma? Svejedno. Kada počnete da uživate u vežbama više ćete da uživate u fliperu. To jest u životu. Pa makar to bilo u Srbiji.


Izvor: Nedeljnik Vreme (www.vreme.com)


POGLEDAJTE I ŠTA JE ANDREJ IVANJI REKAO O FISKULTURA TIMU!

0

Fiskultura, Fitnes, Info, Kultura

Najveći deo FISKULTURA zajednice čine žene i zato je za nas važan današnji dan.

Dan koji se obeležava kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Iskoristite neverovatnih 20% popusta na sve programe!
Prilikom kupovine, unesite promo kod «8MART»

Popust možete da iskoristite za FITNES IZAZOV koji kreće 20. marta 2018. ili za neki od DETOX programa koje možete započeti svakog ponedeljka.

Obradujte sebe ili vama drage osobe!



Evo zašto se proslavlja 8. mart!

 

Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandra Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja herojstva radnica.

 

Danas slavimo Međunarodni dan žena poznatiji kao Osmi mart, praznik posvećen ženama. Nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

 

Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

 

Mnogo pre toga, prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.

 

Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate.

Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandra Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja “herojstva radnica”.

 

 

Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.


Države na Zapadu zbog toga su dugo Dan žena izbegavale njegovo prihvatanje. Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.

Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje. Neka vas ovaj tekst podseti da je 8. mart nešto više od buketa cveća i kutije bombona! Jer, istinska jednakost još uvek čeka da bude ostvarena!

0